Rječnik

pza, pze im.ž.r.
drvena prečka koja pridržava rudo

• Puza drži rut kaj ne dole sel.

---

razbliti, razblim svrš.gl.
užariti
Treba se železo razbeliti kaj se dlaka skuri.

---

razdreti, razdreta, razdrto pridjev
izrabiti trošenjem

• Stara kobila ima razdrte zobe.

---

rpica, rpic im. ž.r.
dio ruda koji viri iza zaprežnih kola

• Dek žlajfaš, na repici sediš.

---

rvati, rvlm nesvr. gl.
gurati

---

rĩžiti, rĩžim nesvrš. gl.
upravljati

---

rȏg, rgof im. m. r.
zid kopita, mekani dio kopita čiji se rub odstranjuje prije kovanja • Rog se ščisti z nožom.

---

ruca, ručȋc im. ž.r.
dio zaprežnih kola na koji se stavljaju stranice
•Ručice dreke držiju.

---

rȗt, rdof im. m. r.
rudo, drveni komad, poluga uglavljena u prednji trap zaprežnih kola uz koju se uprežu konji i s pomoću koje se upravlja kretanjem zaprežnih kola

---

ržiti, rȗžim; rȗžei nesvrš. gl.
lupati, praviti buku

• Una je tak ružila f štali kaj sem mislil da bu jasle potrla.

---

Izdvojeno

rvati, rvlm nesvr. gl.
gurati

---

ruca, ručȋc im. ž.r.
dio zaprežnih kola na koji se stavljaju stranice
•Ručice dreke držiju.

---

rȗt, rdof im. m. r.
rudo, drveni komad, poluga uglavljena u prednji trap zaprežnih kola uz koju se uprežu konji i s pomoću koje se upravlja kretanjem zaprežnih kola

---