Rječnik

štrja, štrj im. ž. r.
stelja, slama, lišće ili kukuruzovina što se baca (stelje) pod konje u staji i na kojoj konji počivaju

štrjiti, štrjim; štrjni nesvrš. gl.
stavljati stelju pod konje u staji

štrjnga, štrjngi im. ž.r.
uže ili lanac koje je spaja prsnicu i vagir

štreptati, štrepm nesvrš. gl.
cupkati nogama na mjestu

• Cujza je samo z nogami štreptala kaj je bila straha.

šȗdr, šȗdra im. m.r.
šljunak; kamen tucanik

• Kolko sam se ja šudra z Drave navozil!

sknuti, sknm; skjni svrš. gl.
udariti • Ona pak suk njega z kopitom v glavu.

svra, svri im. ž.r. im. ž.r.
drveni okovani dio koji spaja prvi i zadnji postroj zaprežnih kola
•Svora veže prvi i zadji kraj kol.

trati, tram nesvrš. gl.
tjerati

• Tiral sam cujze po jenom potu.

trva trf im. ž. r.
trava

trga, trȗk im. ž. r.
zaprežna kola punih stranica za prevoženje rastresitog tereta
•Či očeš šuder voziti, moraš kobilu f trugu zapregnuti.

Izdvojeno

štrja, štrj im. ž. r.
stelja, slama, lišće ili kukuruzovina što se baca (stelje) pod konje u staji i na kojoj konji počivaju

štrjiti, štrjim; štrjni nesvrš. gl.
stavljati stelju pod konje u staji

štrjnga, štrjngi im. ž.r.
uže ili lanac koje je spaja prsnicu i vagir

sknuti, sknm; skjni svrš. gl.
udariti • Ona pak suk njega z kopitom v glavu.

svra, svri im. ž.r. im. ž.r.
drveni okovani dio koji spaja prvi i zadnji postroj zaprežnih kola
•Svora veže prvi i zadji kraj kol.

trva trf im. ž. r.
trava