Rječnik

zabči, zabgnm; zabgl, zabgla svrš. gl.
prisjesti

• Tebi je ve se zabeglo!

žbica, žbice im.ž.r.
donja mekana strana konjskog kopita

• Žabicu treba šistiti prije kovaja.

zablditi, zabldim; zabldli svrš. gl.
izgubiti se

• Jemput sem s kojima zablodil v Paki.

zadti, zadvlm nesvrš. gl.
zapeti

• Ruica se zadela za kružnjak.

zamditi, zamdim; zamđni svrš. gl.
zakasniti • Celi den smo za pot zamudili.

žjn, -jna, -jno; žjnši pridj.
žedan • Kobila nee jesti dok je žejna.

zlno, zlnoga im.s.r.
zeljaste svježe biljke kojima se hrani stoka

• Posle dela nesme zeleno jesti.

žlzo, žlzah im.m.r.
željezo

zgziti, zgzim; zgžni svrš. gl.
izgaziti • Moral sem jo dostii kaj ne nekoga zgazila.

zgorti, zgorȋm, zgrl svrš. gl.
izgorjeti

• De je na kopitu ni zgorelo, to treba pro zeti.

Izdvojeno

žbica, žbice im.ž.r.
donja mekana strana konjskog kopita

• Žabicu treba šistiti prije kovaja.

zablditi, zabldim; zabldli svrš. gl.
izgubiti se

• Jemput sem s kojima zablodil v Paki.

zadti, zadvlm nesvrš. gl.
zapeti

• Ruica se zadela za kružnjak.

zamditi, zamdim; zamđni svrš. gl.
zakasniti • Celi den smo za pot zamudili.

zgziti, zgzim; zgžni svrš. gl.
izgaziti • Moral sem jo dostii kaj ne nekoga zgazila.